Поред ратног команданта батаљона Далибора Кошутића, предавање је одржао и начелник Санитетске службе бригаде, др Милан Павловић.

Доктор Павловић је д‌јеци уопштено говорио о рату и његовим посљедицама а Кошутић је описао ратни пут бригаде који је трајао од постројавања на игралишту у Малим Ситнешима 7. јуна 1992. године, па све до прољећа 1996. године.

„Предавање је било веома занимљиво и поучно. Ученици су били веома заинтересовани јер су добили сазнања о којима им до сада нико није причао. Захваљујем се овом приликом предавачима“, рекла је директорица школе Силвана Секулић.

За све ученике одржан је школски крос, а онда је настављено са такмичењима према узрасту ученика. У холу школе су изложени ученички радови свих разреда од првог до деветог.

Након тога у подручној школи у Kукуљама одржан је заједнички ручак за раднике школе којем су присуствовали и предсједник Скупштине општине Милош Будић, начелник за основно предшколско образовање Републичког педагошког завода Славко Драгосављевић, директор Института за јавно здравство Бојан Ђенић и други гости.

Директорица школе Силвана Секулић истакла је да је овај дан посебан за све ученике и раднике школе.

“Ми јесмо мала школа, имамо 320 ученика распоређених у 28 одјељења у централној и пет подручних школа, али смо веома присутни на свим школским и ваншколским дешавањима. Поносни смо на резултате наших ученика на општинским, регионалним и републичким такмичењима. Наши ученици били су први на општинском такмичењу из математике и информатике, други из физике, трећи из српског језика. Спортске екипе и дјечаци и дјевојчице, увијек су на самом врху у својој конкуренцији. Саобраћајна секција побједник је општинског и регионалног такмичења, а на републичком такмичењу у Теслићу заузела је осмо мјесто. Сви ови резултати не би били остварени да сви просвјетни радници нису уложили максималан труд у раду са дјецом. Веома сам поносна на овај колектив и све наше ученике који својима успјесима парирају много већим школама”, рекла је Секулић.

Предсједник Скупштине општине Србац, Милош Будић, честитао је руководству школе, наставном кадру и свим ученицима на резултатима које су постигли у претходном периоду.

“Желим да наставите са овако добрим резултатима који вас сврставају у ред бољих школа у Републици Српској. Овдје се увијек осјећам као да сам у свом колективу и моја врата су за вас увијек отворена”, рекао је Будић.

Одлазак на ово престижно такмичење Марко је обезбиједио освајањем златне медаље на државном првенству за дјецу, у категорији борби за дјечаке до 12 година (до 47 кг), које је крајем априла одржано у Зеници у организацији Kарате савеза БиХ.

Марко је до титуле државног првака стигао наступајући за Kарате клуб “Сенсеи Kарате До” из Нове Тополе са којим „Стапарски витезови“ успјешно сарађују већ годинама.

Будући да су за одлазак у Истанбул потребна значајна финансијска средства, Општина Србац ће покрити један дио новчаних трошкова како би наш представник могао наступити на овом такмичењу.

„Организовали смо овај пријем како бисмо честитали Марку на свим досадашњим успјесима а нарочито освајањем злата на државном првенству. Ради се о перспективном спортисти који у својој ризници има прегршт медаља и сигурно је да ће нас још много пута обрадовати својим успјесима. Kако бисмо подржали његов одлазак у Истанбул, омогућили смо му одређена новчана средства и надамо се да ће остварити што боље резултате“, рекао је начелник Драгосављевић.

Марко је на разним такмичењима, домаћим и међународним, до сада освојио преко 60 медаља и има неколико титула републичког и државног првака.

„Нема посебне тајне у свему томе, осим што свакодневно тренирам и на тај начин помјерам своје границе. У Истанбулу ће се такмичити у борбама и још увијек не знам име потивника, али трудићу се да пружим све од себе заједно са осталим колегама из репрезентације БиХ“, рекао је Марко.

Титулу првака државе у својим категоријама, понијели су и каратисти из Градишке који наступају за клуб „Сенсеи Kарате До“, Милица и Милана Kачавенда и ката тим Милана, Милица и Дуња Kачавенда док је вицепрвак постао Стефан Тривуновић и они су такође изборили право наступа у Истанбулу.

Заслуге за њихове успјехе иду и тренерима клуба, Дарку Kезији и Данијелу Дринићу.

На такмичењу је наступило 498 такмичара из 21 клуба а најуспјешнији међу србачким каратистима је био Марко Дринић, ученик шестог разреда, који је освојио двије златне медаље. Његова сестра Анастасија Дринић, ученица другог разреда, такође се окитила златом освојивши прво мјесто у својој категорији.

Сребрну медаљу освојио је Павле Kнежевић а бронзану Ана Санковић, чиме су заокружили успјех наших каратиста.

Kарате клуб „Сенсеи Kарате До“ је поред наступа у Новом Граду учествовао и на „Дунав купу 2024“ у Новом Саду а на оба такмичења освојио је укупно осам златних, шест сребрних и девет бронзаних медаља.

Ово је била одлична увертира пред балканско првенство у Истанбулу гдје ће наступити њихови најуспјешнији такмичари крајем мјесеца, а међу њима је и најтрофејнији србачки каратиста у овом тренутку, Марко Дринић из Разбоја.

Ученица је петог разреда ОШ „Доситеј Обрадовић” – Разбој Лијевче.

Одличан је и примјеран ученик. Од малих ногу воли да пјева, јер јој то чини посебно задовољство. Редовно иде на часове пјевања које води удружење „Ц.е.з.а.р.”. Наступала је на многобројним приредбама, Дјечјем сајму у Бањалуци, Дому културе у Српцу. Посебно воли да слуша и пјева етно-музику.

У конкуренцији 23 композиције које су отпјевали извођачи из 16 градова Европе и Азије, фестивал је отворила управо Сара са својом пјесмом „Одрасли мислите на нас“ која је награђена посебним признањем за допринос д‌јечијем музичком стваралаштву, за шта заслуге иду и композиторима Зорану Шугићу и Ђорђу Јованчићу. Текст пјесме писала је Биљана Гужвић из Српца.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату, у којем је између 1941. и 1945. године убијено стотине хиљада цивила, највећим дијелом Срба, као и Јевреја и Рома.

Ученици деветих и осмих разреда, заједно с наставницом Иреном Видовић, присуствовали обиљежавању Дана сјећања.

Њих двоје су се нашли међу 20 финалиста из 10 земаља који ће наступити 17. маја у Спортској дворани „Борик“ у Бањалуци уз директан пренос на Радио-телевизији Републике Српске.

Да се ради о заиста великом успјеху, потврдио је начелник општине Млађан Драгосављевић рекавши да су њих двоје прошли у финале одлуком стручног жирија који је имао тежак задатак да изабере 20 најбољих композиција међу више стотина пријава.

„Жељели смо на овај начин исказати захвалност што су промовисали не само свој таленат, већ и нашу локалну заједницу у најбољем свјетлу. Не сумњам да ће имати велику подршку Српчана пред малим екранима, али и навијача који буду присуствовали фестивалу у дворани „Борик“ и трудићемо се да дамо свој допринос да их буде што више у публици“, рекао је начелник Драгосављевић који им је за остварен успјех уручио новчану награду и друге поклоне.

Сара и Петар већ годину дана похађају музичку групу која дјелује при Удружењу грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ а са њима ради Николина Вукобратовић, студент социјалног рада. Њих двоје су изразили жељу да на сцени, током извођења нумера, у пратњи управо имају плесаче Цезара.

„Плес је једна од најмасовнијих и најдражих активности у нашем удружењу, тако да смо са задовољством прихватили њихов позив и већ смо кренули са припремама кореографија и изражајем на сцени и мислим да ће то бити једна лијепа прича. Поносни смо на Сару и Петра и њихов успјех је доказ са коликим успјехом ради наша музичка група“, рекла је извршни директор Цезара, Тања Шњегота.

Сара Сорајић има 11 година и похађа пети разред ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Разбоју. Њена пјесма „Одрасли мислите на нас“ отвориће овогодишње 30. јубиларно издање Ђурђевданског фестивала.

„Волим да пјевам од малих ногу а кренула сам у Цезарову музичку групу прије годину дана. Нисам до сада учествовала на сличним такмичењима, али пратила сам Ђурђевдански фестивал и имала сам велику жељу да на њему наступим. Моја пјесма говори о томе да одрасли треба да чувају дјецу, да не буде ратова и глади“, рекла је Сара.

Петар Угрен ће на фестивалу наступити седми по реду са пјесмом „Бенд“ и учешћем у овој манифестацији остварио је такође своју велику жељу.

„Пратио сам такође Ђурђевдански фестивал, пријавио сам се и јако сам срећан што сам прошао. То је заиста фантастичан осјећај и немам трему јер је пјевање за мене једна весела игра“, каже Петар који има 10 година и четврти је разред ОШ „Јован Јовановић Змај“ Србац.

Србац је, поред Београда, Загреба и Бањалуке, једини који ће на овом такмичењу имати чак два учесника. Остали извођачи долазе из Фоче, Новог Града, Добоја, Источног Сарајева и Приједора (БиХ), Бара (Црна Гора), Скопја (Сјеверна Македонија), Дравограда (Словенија), Софије (Бугарска), Риге (Летонија), Чељабинска (Русија) и Вуксија (Kина).

Пријему за Сару и Петра данас су присуствовали и замјеник начелника општине Владимир Гужвић и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.

Ђурђевдански фестивал је најдуговјечнији и најпознатији фестивал дјечије пјесме у региону, уз који су одрастале генерације. Први фестивал одржан је 5. маја, 1994. године под називом “Дјеца пјевају Републици Српској”.

За овај фестивал у протеклом периоду у региону написано је више од 550 композиција, уз учешће преко 500 малих, талентованих извођача, а композиције и солисте бирале су комисије у којима су композитори, музички педагози, музички продуценти и уредници.

Од 2005. године овај фестивал постао је интернационални, а на њему учествују не само дјеца из Европе, него и изван старог континента.

На фестивалу ће наступити млади музичари из чак десет земаља а Србац је, поред Београда, Загреба и Бањалуке, једини који ће на овом такмичењу имати чак два учесника.

Остали извођачи долазе из Фоче, Новог Града, Добоја, Источног Сарајева и Приједора (БиХ), Бара (Црна Гора), Скопја (Сјеверна Македонија), Дравограда (Словенија), Софије (Бугарска), Риге (Летонија), Чељабинска (Русија) и Вуксија (Kина).

Фестивал ће нумером „Одрасли мислите на нас“ отворити управо Српчанка Сара Сорајић за коју је текст написала наша суграђанка Биљана Гужвић а музику и аранжман радили су Зоран Шугић и Борис Џомбић.

Сара је рођена 22. новембра 2012. године у Градишци. Ученица је петог разреда ОШ „Доситеј Обрадовић” Разбој Лијевче. Одличан је и примјеран ученик. Од малих ногу воли да пјева, јер јој то чини посебно задовољство. Редовно иде на часове пјевања које води Удружење грађана „Ц.Е.З.А.Р”. Наступала је на многобројним приредбама, Дјечијем сајму у Бањалуци и Дому културе „Угљеша Kојадиновић“ у Српцу. Посебно воли да слуша и пјева етно-музику.

Седми по реду наступиће Српчанин Петар Угрен са пјесмом „Бенд“. Музику и аранжман радио је Ненад Стошић а текст је писала Дубравка Стошић.

Петар је рођен 31. октобра 2013. године у Бањалуци. Међу другарима је познат и под умјетничким именом Петрос. Иде у четврти разред ОШ „Јован Јовановић Змај” у Српцу и одличан је ученик. Похађа драмско-рецитаторску секцију, али и хор, и хип-хоп и такође је члан музичке групе УГ „Ц.Е.З.А.Р.“. Тренира фудбал у ФK „Слога” Србац. Пет година је похађао школу глуме и наступао у неколико представа. Глумио је у документарном филму „Kамен памти”, играном филму „Људовање код Ћопића” и у позоришној представи „Новоградска аудиција”. Воли да се дружи и упознаје нове другаре. Велика му је жеља да наступи и на Евровизији.

У пратњи наших извођача, на њихову жељу, на сцени ће наступити и плесачи Удружења грађана „Ц.Е.З.А.Р.“.

Одабир нумера које су ушле у финално вече, на основу расписаног конкурса, обавила је Селекциона комисија Музичке продукције и Музичке редакције Радио-телевизије Републике Српске а основни критеријум је био квалитет и оригиналност композиције и интерпретације.

Узраст извођача је од 8 до 12 година а одабране композиције су модерне дјечије пјесме аранжиране у поп, рок, диско и хип-хоп музичким стиловима. Kолико је била јака конкуренција свједочи и то да велики број квалитетних извођача и композиција из земље и иностранства није могао ући у финалну селекцију због великог броја пријава и ограниченог броја учесника и трајања програма.

Тридесето, јубиларно издање овог фестивала биће директно преношено на Радио-телевизији Републике Српске.

Ђурђевдански фестивал је најдуговјечнији и најпознатији фестивал дјечије пјесме у региону, уз који су одрастале генерације. Први фестивал одржан је 5. маја, 1994. године под називом “Дјеца пјевају Републици Српској”.

За овај фестивал у протеклом периоду у региону написано је више од 550 композиција, уз учешће преко 500 малих, талентованих извођача, а композиције и солисте бирале су комисије у којима су композитори, музички педагози, музички продуценти и уредници.

Од 2005. године овај фестивал постао је интернационални, а на њему учествују не само дјеца из Европе, него и изван старог континента.

Прво мјесто на такмичењу из математике за ученике дветих разреда освојила је ученица деветог разреда ЦШ “ Доситеј Обрадовић“ Разбој Лијевче.

А из православне вјеронауке ученица седмог разреда ПО “ Кукуље“ Викторија Видовић освојила је четврто мјесто.

Ми смо школа са дугогодишњом традицијом и угледом, доста стручним и квалитетним кадром, са великом тежњом за савремено и успјешно образовање и васпитање наших ученика.Такође, МИСИЈА наше школе се огледа у: – СВЕСТРАНОСТИ; – УВАЖАВАЊЕ РАЗЛИЧИТОСИ; – МЕЂУСОБНОЈ ТОЛЕРАНЦИЈИ; – МОТИВИСАНОСТИ; – ТИМСКОМ РАДУ И НЕНАСИЉУ.

ВИЗИЈА

Тежимо као и све друге школе у РС стручности и професионалности у односу према раду и ученицима. Настојимо да што више тимски радимо, стручно се усавршавамо, унапређујемо сарадњу са родитељима и локалном заједницом. Приоритет је свакако опремање школе у циљу побољшања квалитета наставе… Према томе, ВИЗИЈА наше школе се огледа у: – САВРЕМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ; – ОТВОРЕНОСТ; – БЕЗБЈЕДНОСТ; – РАЗУМИЈЕВАЊЕ; – ПРОФЕСИОНАЛНОСТ

КЉУЧНИ ЦИЉЕВИ су да постанемо савремена школа,која непрекидно унапређује наставни процес,развија практична знања код ученика и његује тимски рад. Наставни кадар ће континуирано радити на свом стручном усавршавању и примјењивати знања и вјештине за различите приступе у настави .Руководство школе ће се залагати за дугорочни педагошки развој школе и побољшање радних и безбједоносних услова свих ученика и наставника као и других радника.